Šta je Kortizol detox?

Ako se interesujete za kortizol detox pretpostavka je da ste pod stresom!

Da li ste znali da hronični stres može dovesti do prekomerne proizvodnje kortizola, hormona koji se često naziva „hormon stresa“? U normalnim okolnostima, nivo kortizola raste kao odgovor na stres i vraća se na početne vrednosti kada pretnja tj. izazivač stresa prođe.

Nažalost, kada doživljavamo hronični stres i kada nivo kortizola ostane povišen tokom dužeg vrmenskog perioda, može izazvati neverovatne negativne efekte po naše fizičko i mentalno zdravlje, doprinoseći brojnim zdravstvenim problemima kao što su:

• Anksioznost i depresija
• Povećanje telesne težine i gojaznost
• Poremećaji spavanja i nesanica
• Oslabljena imunološka funkcija
• Visok krvni pritisak

Šta je stres?

Za veliki broj ljudi, svakodnevno izlaganje poslovnim izazovima, komplikovanim ličnim situacijama koje su van naše kontrole, bolesti, manjak sna, previše obaveza oko kuće, dece, supružnika, nemanje vremena za sebe, sve to dovodi do stresa kao prirodnog odgovora tela na seriju događaja koima smo izloženi svakodnevno. Kada se suočimo sa stresom, hipotalamus našeg mozga aktivira nadbubrežne žlezde, što dovodi do oslobađanja hormona poput adrenalina i kortizola.

Šta je Kortizol?

Kortizol, često nazivan „hormon stresa“,  prirodno proizvode nadbubrežne žlezde.
Jedan je od glavnih regulatora tela i upravlja energijom, metabolizmom, imunim sistemom, upalama, krvnim pritiskom, pa čak i raspoloženjem. Kortizol prirodno raste ujutru da bi vas probudio iz sna, a zatim opada uveče, pomažući vam da se opustite. Međutim, višak kortizola može izazvati niz problema.

Šta se dešava kada imate visok nivo kortizola?

Akutni stres, odnosno, kratkotrajna reakcija na određeni stresor, nije loša stvar, to je prirodni odgovor tela koji pomaže u oštrenju fokusa i podsticanju akcije.

Ali, hronično povišen nivo kortizola može izazvati: poremećen san, anksioznost, želju za šećerom, tvrdoglavo salo na stomaku i razdražljivost. Vremenom, visok kortizol može nagrizati mišiće, oslabiti imunitet, smanjiti hormone i izazvati upalu – koren mnogih bolesti. Ovo postavlja temelje za sagorevanje (burnout), insulinsku rezistenciju, probleme sa krvnim pritiskom pa čak i srčane probleme.

Kako da znate da li imate povišen kortizol?

Testiranje viška kortizola može se obaviti analizama krvi, pljuvačke ili urina. Pošto kortizol prirodno varira tokom dana – viši je ujutru da vas probudi, a zatim opada uveče – i na njega mogu uticati infekcija, bolest i vežbanje, neophodno je testirati u različitim trenucima.

Simptomi koji mogu ukazati na povišene nivoe kortizola su:

• Gubitak kose
• Visok krvni pritisak
• Problem isa spavanjem i insomnija
• Gojenje u predelu stomaka
• Konstantan osećaj umora
• Problemi sa varenjem
• Sindom nervoznih creva

Fizički simptomi uključuju: okruglo lice; masne naslage između lopatica; ružičaste ili ljubičaste strije oko stomaka; sporo zarastanje rana; lako stvaranje modrica.

Da li organizam sam može da snizi nivo kortizola ?

Da, može ukoliko mu damo prave uslove kao što su: miran i zdrav san, zdrava ishrana i smiren nervni sistem – nivo kortizola će se rekalibrirati tako što će jetra metabolisati i izlučivati višak kortizola.

Kako da uradim kortizol detox?

1. Smanjiti unos kofeina

Frustrirajuća stvar kod viška kortizola je to što stvara osećaj „napetosti, ali i umora“ i može vas dovesti u situaciju da pijete kafe više nego obično. Ovo stvara samoodrživi ciklus umora, kofeina, stresa i još više umora.

Kafa je stimulans koji će povećati nivo kortizola. Ovo nije nužno loša stvar, međutim, ako je konzumiramo prečesto i u prevelikim količinama, onda može izazvati konstantno povišen nivo kortizola. Ovo može imati posledični efekat na druge hormone, stvarajućI još niz problema u neravnoteži hormona.

2. Praktikovati vežbe disanja

Vežbe disanja aktiviraju parasimpatički nervni sistem, koji može da se suprotstavi skokovima kortizola. Praktikovanjem pravilnog disanja ćete smanjiti percepciju stresa. Sporo, duboko disanje može sniziti broj otkucaja srca i smanjiti nivo kortizola. Vežbajte duboko udisanje kroz nos i polako izdisanje kroz usta.

3. Veća fizička aktivnost

Vežbanje je svakako dobro. Međutim, trik sa viškom kortizola je u tome da se uverite da vrsta vežbe koju izaberete ne opterećuje vaše telo dodatno. Blaga, dosledna aktivnost – poput hodanja, joge, pilatesa ili treninga snage – reguliše hormone stresa bolje od vežbi visokog intenziteta i pretreniranosti

4. Kvalitetan san

Jedna od najvažnijih i najmoćnijih stvari koje možete učiniti za svoje telo jeste da se dovoljno odmorite, između šest i osam sati noću, jer će dosledan, neprekidan san pomoći u resetovanju kortizola u telu. Redovno odlazite na spavanje i uspostavite večernju rutinu koja vam pomaže da se opustite i odmorite u periodu pre spavanja. Uključite aktivnosti poput čitanja ili blagog istezanja. Ograničite izlaganje ekranima pre spavanja, jer plava svetlost može ometati vaš ciklus spavanja.

5. Balansirano se hranite

Ishrana koja održava stabilan nivo šećera u krvi može pomoći u ublažavanju skokova i padova stresa povezanih sa viškom kortizola. Unosite biljne proteine, vlakna i zdrave masti.

• Od sokova koristite hladno ceđene sokove poput Cold Pressok sokova koji su nutritivne bombe.
• Od čvrste hrane , hrana poput ovsene kaše, kinoa i slatkog krompira može podstaći proizvodnju serotonina i pomoći u regulisanju nivoa kortizola.
• Zdrave masti: Omega-3 masne kiseline iz izvora poput lososa, čia semena i oraha povezane su sa nižim nivoom kortizola.
• Hrana bogata antioksidansima: Bobice, lisnato zelenilo i orasi mogu se boriti protiv oksidativnog stresa i podržati opšte zdravlje.
• Ishrana bogata povrćem I voćem je poželjna. Hrana koja sadrži mnogo rafinisanih šećera i zasićenih masti može dovesti do povećane proizvodnje kortizola. Dodata vlakna i masti će pomoći u usporavanju apsorpcije ugljenih hidrata i izazvati manji skok šećera.

6. Negujte zdrave odnose

Jake društvene veze su jako delotvorne protiv stresa. Izgradnja i održavanje podržavajućih odnosa pruža emocionalnu podršku tokom teških vremena. Potrudite se da provedete kvalitetno vreme sa prijateljima i porodicom i ne oklevajte da se oslonite na svoju mrežu podrške kada vam je potrebna. Uključivanje u društvene aktivnosti može pomoći u snižavanju nivoa kortizola i poboljšanju opšteg blagostanja.

7. Smejte se i zabavite se

Smeh je zaista jedan od najboljih lekova. Uključivanje u aktivnosti koje donose radost i smeh može značajno smanjiti nivo kortizola. Pogledajte smešan film, posetite humorističku predstavu ili provedite vreme sa prijateljima koji vas nasmeju. Pronalaženje trenutaka radosti u vašem svakodnevnom životu može pružiti osvežavajući odmor od stresora.

8. Istražite hobije i interesovanja

Pronalaženje vremena za hobije i interesovanja može biti odličan način za smanjenje stresa. Bavljenje aktivnostima koje volite omogućava vam da pobegnete od svakodnevnih pritisaka i pruža osećaj postignuća.

9. Vežbajte zahvalnost

Negovanje načina razmišljanja zahvalnosti može imati dubok uticaj na vaše mentalno stanje. Razmislite o vođenju dnevnika zahvalnosti u koji ćete svakog dana zapisati tri stvari za koje ste zahvalni. Ova jednostavna praksa može promeniti vašu perspektivu i smanjiti osećaj stresa.

Kortizol je ključan hormon za funkcionisanje organizma, ali kada ga ima previše – postaje ozbiljan neprijatelj zdravlja. Dobra vest je da uz male, ali dosledne promene u ishrani, snu, fizičkoj aktivnosti i odnosima, možemo pomoći telu da se prirodno resetuje i ponovo pronađe ravnotežu.